Status Kosova odlaže izbore
Kako Danas saznaje u vrhu Demokratske stranke, razmišlja se o tome da se predsednički održe u januaru, a lokalni izbori krajem marta ili početkom aprila
Beograd - Licitiranje s datumom raspisivanja i održavanja predsedničkih i lokalnih izbora u Srbiji sigurno će trajati bar do 10. decembra, do kada se očekuju makar naznake o konačnom statusu Kosova i Metohije.
Iako su se lideri vladajuće koalicije dogovorili da do tog datuma usvoje set zakona kako bi se stvorili uslovi za raspisivanje izbora, stvari su već krenule drugim tokom, pa je predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić najavio i mogućnost da se izbori raspišu do 31. decembra i po cenu da se prethodno ne usvoje predviđeni zakoni. S druge strane, Demokratska stranka Srbije (DSS) ne slaže se s tom idejom i zahteva donošenje svih zakona. Pre svega toga, za političke stranke najvažnija je situacija s Kosovom, odnosno mogućnost ugrožavanja teritorijalne celovitosti i bezbednosti zemlje.
Parlamentarne stranke održavaju glavne odbore
Nekoliko parlamentarnih partija održaće tokom vikenda sednice glavnih odbora svojih stranaka na kojima će odlučivati o kandidatima za predsedničke izbore i raspravljati o aktuelnoj političkoj situaciji. U subotu u 12 sati u Sava centru sednicu Glavnog odbora održaće Demokratska stranka, koja nije navela o čemu će raspravljati članovi odbora. Liberalno-demokratska partija održaće sednicu Glavnog odbora u nedelju u 11 sati u Sava centru, a najavljeno je da će Predsedništvo te partije predložiti kandidata stranke za predstojeće predsedničke izbore. Očekuje se da će predsednik partije Čedomir Jovanović podneti izveštaj o radu i izneti predlog daljeg delovanja stranke. Socijalistička partija Srbije održaće sednicu Glavnog odbora u nedelju u podne, u stranačkim prostorijama na Studentskom trgu u Beogradu.
- Državni vrh i sve institucije koje su odgovorne za bezbednost zemlje procenjivaće situaciju i na osnovu tih procena doneti odluku da li postoje uslovi za izbore i kada bi oni trebalo da se održe. Ne bih licitirala s tim koji je mogući scenario koji bi podrazumevao da izbora neće biti - objašnjava za Danas Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba DS u Skupštini Srbije.
Prema njenim rečima koalicioni dogovor da set zakona bude usvojen do 10. decembra zapravo znači da ti zakoni moraju da budu usvojeni do tog roka kako bi izbori mogli da budu raspisani, ali "nije problem ako zakoni budu usvojeni i 15. ili 25. decembra".
- Prvo mogu da se usvoje zakoni o predsedniku i time stvore uslovi za predsedničke izbore, a da se do 30. decembra usvoje i zakoni koji regulišu lokalne izbore pa da se i oni raspišu do 31. decembra - kaže Kolundžija.
Ona dodaje da se namerno neće ulaziti u rizik da se izbori raspišu prema starim zakonima i da "zbog opstrukcije i namere da se završetak tog posla onemogući ostaje mogućnost da menjamo Ustavni zakon i na taj način da ga poštujemo".
- Ali, ako nema potrebne većine za promenu tog zakona ostaje pitanje da li je ozbiljnije kršenje zakona ako se probijaju rokovi za raspisivanje izbora, ili je ozbiljnije ako se izbori raspisuju u roku, bez svih donetih zakona - ističe Nada Kolundžija.
Predsednički i lokalni izbori sledeće godine sigurno neće biti održani ni istog dana, a ni meseca, a kako Danas saznaje u vrhu DS razmišlja se da se predsednički održe u januaru, a lokalni izbori krajem marta ili početkom aprila.
Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić izjavio je da "kad se pogleda u kalendar vidi se da ima dovoljno vremena da se svi zakoni donesu na vreme", osim zakona koji bi stvorili uslove za lokalne izbore.
- Ono što sada imamo na dnevnom redu sednice može da bude doneto između 10. i 20. decembra kako bi izbori bili održani 20. januara - rekao je Nikolić. I. Vušković
VUČETIĆ: Važnije doneti zakone nego poštovati rokove
Dosadašnji predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić podseća za Danas da rokovi nisu toliko važni, koliko je važno doneti zakone.
- Sve to može se odraditi ako bude uslova, odnosno ako ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje. Bilo bi neobično da imamo problem s Kosovom, a da se u zemlji bavimo izborima samo zbog toga što to propisuje Ustavni zakon - smatra Vučetić. On dodaje i da poslanicima ukoliko zakasne s donošenjem zakona ostaje mogućnost da promene Ustavni zakon, za šta je potrebna dvotrećinska većina u Skupštini. Tako bi, kako kaže, izbori mogli da se raspišu u junu ili septembru sledeće godine.
- Teorijski, pravno gledano, izbore je moguće raspisati iako nisu doneti svi zakoni iz predviđenog seta, ali to ne bi bilo pravno valjano, prekršio bi se Ustavni zakon. Ne verujem da će iko preuzeti takav rizik, jer bila bi to velika pravna i politička kriza - ističe Vučetić. I. Vušković
